Razgovarala: Ana Eraković

Boris Vlastelica iz grupe Repetitor je 20-ogdišnji  bivši student političkih nauka i veoma svestan gde živi, kakav ga svet okružuje, šta može a šta ne može da očekuje od sebe i od drugih. Pored njega u bendu su još i dve dame, Ana-Marija Cupin, bas i Milena Milutinović bubnjevi. Postoje oko dve godine. Srećom ima ljudi koji veruju u njih i trenutno su u studiju gde snimaju svoj prvi album.

Ko je najviše uticao na vašu muziku?

Slušam razne stvari. Od novog talasa domaćeg rokenrola koji sam slušao od
ranog detinjstva, to je bilo prvo za šta sam se uhvatio, Iggy Pop-a, Ramonesa do alternative, njujorške scene, Pixies do ovog novog rokenrola Yeah Yeah Yeahs, The White Stripes, Gossip i slično. Sve to valjda nekako utiče, ali najveći uticaj na mene izvršili su Ramonesi, jer su bili dokaz da možeš da praviš dobru muziku i kad nisi virtuozni instrumentalista. Što se tiče ostalih u bendu, Velvet Underground i Sonic Youth su omiljeni bendovi Ana-Marije.

Da li ste zajedno s ostalim bendovima snimali kompilaciju? Kako je bilo na snimanju?

Mi smo se pre tog snimanja slabo poznavali. Kompilacija je bila povod da se bolje upoznamo, ne tokom samog snimanja već posle kada smo izmedju ostalog zajedno osmišljavali omot . Odnosi izmedju bendova su od tada stvarno dobri i sve bolji.

Odlučili ste se za BIGZ jer…

…ga je vazno zabeležiti kakav je sada. Svi bendovi sa kompilacije su svirali ili sviraju u toj zgradi, a i atmosfera koju ta ogromna zgrada iz 1938. ima danas je jedinstvena. A samo je pitanje vremena kada će da isele sve te prostorije za probe i ateljee, nadam se u neki drugi prostor, a ne na ulicu, da bi od toga pravili hotel.

Zašto ste odabrali baš te pesme? Da li su pesme pisane za kompilaciju namenski?

Pesme nisu pisane za kompilaciju. 10 puta nedeljno je jedna od naših najstarijih pesama i nju smo hteli odavno da snimimo, a druge dve su se u to vreme prosto nametnule. Kompilacija je snimana pre godinu dana, dosta vremena je prošlo i svi bendovi su dosta napredovali od tada. To će se videti na promotivnom koncertu kompilacije u SKC-u. Ta kompilacija je uhvatila jedan trenutak pre seljenja u prostoriju i pre prestanka plaćanja proba, što je bio veliki problem, jer kada se plaćaju teško je redovno imati probe.

Hoće li se sve vaše poznate pesme naći na albumu?

Mi ćemo snimiti sve što imamo pa ćemo onda odlučiti.

Kada se nadate da će se album pojaviti?

Obično albumi nikada ne izadju kada bendovi najave, ali do jeseni najkasnije. Snimamo u studiju produkcijske kuće Digimedija ovde u Beogradu, a snimaćemo i nedelju dana i u studiju Partyzan u Puli. Za koga će album izaći još nismo sigurni.

Ko piše tekstove za pesme i zašto su tekstovi tako pesmistični obzirom da ste svo troje veoma mladi?

Tekstove uglavnom pišem ja. Nisam pesimista po prirodi, ali okupiraju me teme odnosa društva i pojedinca, dosade, agresivnosti, nemoći, ljubavi,
odsustva ljubavi i ljudskosti. Tekstovi nastaju kod kuće, na probi i u autobusu, gotovo uvek u jednom dahu.

Da li vam je teško da pišete na srpskom?

Ja nikada nisam ni imao tu dilemu. Kada sam sa 16 godina u srednjoj školi
napisao dve pesme na engleskom, bile su loše, odvratne, odmah sam odustao od toga. Bolje da se mučim i čekam tri meseca da bih napisao dobar tekst na srpskom nego da napišem bilo šta na engeskom sto će uvek zvučati ok.

Šta očekujete od krijere u Srbiji? Kakvi su vam planovi?

Ovde se stvari ne planiraju, čak ni put ne planirate dva meseca unapred. Široka popularnost nije nešto što bismo voleli, niti jurimo neku karijeru. Rok muzika više nije dominantan trend koji se obraća onako širokom krugu ljudi kako je to bilo pre više decenija. Danas je to samo jedan od mnogo muzičkih pravaca i sa tim se treba nositi. Naravno to ne znači da ne treba širiti publiku. Slava zvuči mnogo bolje od popularnosti. Planovi su nam da postavljamo linije cilja jednu po jednu, kad dostignemo jedan cilj da postavimo drugi. Jeste opšte mesto ali sviraćemo zajedno i tome pristupati ozbiljno sve dok dobro funkcionišemo dok se zabavljamo i dok volimo ono što radimo.

A da zaradjujete mnogo novca šta biste promenili na domaćoj muzičkoj sceni?

Verovala ili ne, malo pre sam čitajući tudje novine u tramvaju razmišaljao na tu temu…kako bi bilo da je neki od tih bogataša iz novina kul tip.(smeh). Ali srećom ima toga, samo se dešava retko. Da imamo para sigurno bi nesto potrošili na poboljšanje uslova za nove bendove. Platili bismo i da bude manje bilborda po gradu i da BIGZ ostane „naš”.

Koji bend ovih dana zaokpulja vašu pažnju?

Ja slušam i staro i novo. Sad slušam Gang of four, Rapture, kao i Stutgart online na probama (smeh).