Razgovarala: Ana Eraković

Zašto ste odabrali baš ime Azil (5 je, pretpostavljam, zbog broja članova)?

Kod biranja imena nije bilo onog klasičnog koncepta “najboljeg imena”, kako
to ljudi, odnosno, bendovi obično žele da misle kada daju naziv grupi, jer uvreženo je, je li, da ime benda mora da ima nekakav cool prizvuk za one druge, što bi se reklo. Mi to nismo tako fingirali medjusobno. Ime benda je prosto ime, tek kasnije nekako ono nekome zvuči i znači, a to azil 5 jeste, kako si rekla, naravno, zbog petorice u bendu. Medjutim, postoji mala igra reči i pismom, jer na našem logou azil piše latinično, a pet ćirilično uvek. Dakle, ne 5 kao broj. Opet, dublje etimološko značenje same reči azil, sem ovoga današnjeg značenja političkog azila, je skrovište, utočište, slobodni kutak. U srednjem veku je čak azil  označavao manastire u kojima su monasi sakrivali
nedužno proterivane ljude, a malo kasnije azil je bio i nešto kao konoba pokraj puta u kojoj se moglo okrepiti vodom i hranom. Dakle, shodno tome, azil 5 je naša sloboda, volja, utoka, dom, pokušaj da budemo iskreni i prilika da stvaramo muziku u našem skrovištu, ali i sa drugima. To je naš pogled na ovakvu vrstu umetnosti u konačnom. Eto otprilike zašto baš azil, mada se više ne sećam ko je smislio ime. Ko zna možda sam i ja…

Trenutno promovišete svoj prvi album Strastan, go i bos koji ste izdali za Automatik records. Da li i koliko je teško mladom (demo) bendu u Srbiji da izda album?

Uf, vraški je teško izdati album u Srbiji, slojevito je to pitanje. Kao Sizifove muke mu to dodje, a da ne platiš nekom nešto povrh svega i da te neko primeti, te hoće da te izda. Zapravo koordinatni sistem vrednosti i stepenica logičnosti se izgubio i otuda muka totalna. Opet, kako je sad demo bendovima, to ćes sad morati da pitaš neke mlade “demo” bendove, mi to više nismo Šalim se naravno, jesmo recimo mladi, ali mi nikad nismo tretirali sebe kao demo, zapravo drugi nas nisu tako tretirali, jer je u grupi pet ljudi koji su na izvesnom nivou umeća sviranja i izraza. Svaki član ima iza sebe lične škole i iskustva, što se čuje i čulo se na koncertima, pa smo stoga često i pre nego što je album objavljen zvanišno imali respekt za to barem kako izvodimo svoju muziku. Uostalom, to demo, naravno svi koristimo tu reč, je u srpskim okolnostima pogrdan termin. Lepše je reći neafirmisan, a verujem da je svim tim bendovima, to oni znaju najbolje, s jedne strane gušt da se malo kite gitarama, a s druge realnost je da je zajebano ovde baviti se muzikom koja nije ugodna i pogodna za nase prosečne slušalačke mase. Ima dobrih bendova, samo odustaju što je normalno, jer nema povratnog glasa. Eto, mi smo se borili, objavili album, borićemo se opet. Ostalom, svako nosi svoj krst nekako mi se čini.

Da li je onaj koji je strastan, go i bos u prednosti nad onim koji to nije?

Ne znam, šta ti misliš? Ako misliš da su težnja da se bude čovekom i boljim čovekom ili da se digne glas kad predje sve meru, da se prizna ta naša velika nesavršenost ili ono drugo: ta strast za srećom, za ljubavlju, osetima, težnja da se rasvetli čitav spektar unutrašnjeg života i okolnosti. Težnja da priznamo svašta i to da smo nekad toliko mali i sebični i uplaseni i svakakvi i nikakvi, a opet tu da pronadjemo to svoje parče sreće, ako dakle misliš da je to prednost, onda ćemo je nazvati prednošću oboje. Strastan, go i bos je stih iz pesme koja otvara album, a taj album, kako je to i sa knjigama, govori o traženju ljudske sreće….

Koji je uzrok poistovećivanja ljubavi i sreće s igrom (pesma ,,Ne i ti”)?

Mi se uvek igramo, mi se poigravamo, pa i s ljubavlju, bio bi najprostiji
odgovor. Jedan filozof Gadamer je, parafraziraću, rekao: “Ko igru ne shvata, taj igru kvari!”. Mada, kao onaj koji potpisuje sve tekstove na albumu, ne volim da objašnjavam stihove, to treba onaj ko sluša da radi. Ja već znam, šta to znači ili šta je značilo.

Mnogi vas porede sa EKV, čak ste i nastupali u okviru EKV Revisited koncerta, da li ste se na neki način ugledali na njihovu muziku ili je to samo slučajnost?

Pa, očekivano pitanje, evo i u nedavnom jednom intervjuu sam to objašnjavao i u onom pre toga i avaj Miloš Crnjanski je jednom kada su ga pitali jel ko je to sve uticao na njegovo pisanje odgovorio jednom super
rečenicom: “Pobogu, ko sve nije”. E tako je i s nama i uticajem EKV-a, ni manje ni više, s tim sto je Firči (EKV Revisited) fan Azila i inaše i zbog toga nas je pozvao na njihov koncert pošto prosto ceni to što radimo. Zapravo, čitav život koji živiš i pokušavanje da shvatiš svet oko tebe utiču na tebe, pa posto je EKV to tako sjajno i nadahnuto svirao i oni su deo tog miljea koji je uticao na nas od domaće muzike. Iskreno, neki članovi benda ni ne vole čak nešto narošito EKV, tako da se baš zbog toga i pomalo radi o nekoj slučajnosti, kako si rekla. I kada bi malo dublje razmislili svi koji su čuli Azil mozda bi došli od toga da se radi samo do jedne presudne stvari u toj kao sličnosti, a to je da jedan novi domaći bend ponovo ima poetizovane tekstove i lirsku muziku na srpskom. Ma, eto Van Gogh, Djuleta, već dvadeset godina optužuju da plagiraju EKV, a Van Gogh više ne lice ni na sebe, a ne na EKV u muzičkom smislu naravno. Svet teško preživi novo iskustvo, lakše nam je da smestimo stvari u neku fioku i tako. Da ne budem grub, čak je jedna novinarka nedavno napisala: da sam ja reinkarnacija Milana Mladenovića. Bože, to je toliko ružno i glupavo, ružno da ja ni ne znam šta da kažem. Ružno zbog njega, ja mogu da se branim, al ne vredi. Taj čovek je bio jedna retka vrsta pametnog sveta u rok muzici koja zna i da bude strašno glupa by the way. I sad porediti mene i njega je kao porediti bicikl i avion. On je davno uzleteo, a ja blesa samo vozim bicikl. Pista nije ni na vidiku. Prosto, ružno je to, besmisleno, bilo, to iskustvo da moraš da se braniš od takvih poredjenja i to sa čovekom koji na žalost nije medju živima. A od EKV-a kao celine se ne treba braniti, to je sjajan bend, sjajna muzika. Jedan od retkih pored Lune i
La strade, pa i R. M. Točka, koji su me još kao klinca razvalili. Nadam se da se razume šta htedoh reći i da se nismo ugledali svesno i s wanna be logikom. EKV je već istorija velikana ovih prostora.

Ko je najviše uticao na vašu muziku?

Znači, ko sve nije…:) Gore pomenuh neke, sada cu dodati i Tool, A Perfect Circle, recimo Pearl. Jam i svi koje smo slušali ikada. Naravno, govorim u ime benda, ali u svoje ime, pa bi dodao i neke džez muzičare (Chick Korea, Richard Bona, Boby McFerrin…), kao i neke pesnike i pisce uostalom…

Da li planirate snimanje još nekog spota pored ,,Ne i ti?

Spot je snimljen ovih dana za numeru “Sestro strasti”. Režirao ga je Milan Jovanović uz podršku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Imao je premijeru nedavno i ide dalje kod čika sa TV-a.

Kakvi su vam planovi za leto, hoćete li nastupati na nekim festivalima?

Mi smo trenutno na turneji upravo sa albumom “Strastan, go i bos”. Sviraćemo u Srbiji 24. jula na festivalu “Dani alternativne kulture” u Knjaževcu, potom na još nekoliko festivala, ne znam tačan raspored, ali
i u Subotici, Somboru, Indjiji, Zrenjaninu, Bečeju, Staroj Pazovi… Ta
naša turneja je počela koncertom u Beogradu (Living room SKC).

www.myspace.com/azil5