Ušli smo u 2008. godinu. Ne bih mogao da kažem, da smo to učinili lagano,
onako neprimetno, posve nevino i nekako logično. Razum i dalje pokušavamo da zadržimo, suočeni sa životom kakav ne želimo, sa političkim izborima, sa januarskim ispitnim rokovima, sa promenljivim vremenskim prilikama, slučajnim i nepredvidjenim trudnoćama, inflacijama, nasilnim ponašanjem, saobraćajnim nesrećama, itd. Mogao bih da nabrajam iskušenja sa kojima vodimo borbu svaki dan, a nova kalendarska godina je tek na samom početku. To neću učiniti samo zbog vas – čitalaca. Ne bi bilo fer da posle članka napisanog pritiskanjem dugmića sa slovima, na tastaturi - od strane moje ruke, neko izvrši samoubistvo. A ni ja ne bih mogao da podnesem taj teret krivice. Možda je ovo «pisanije» počelo kao utopija
nezadovoljnog mladog organizma koji poslednjim trzajima želi da okrivi
sve i «svja» za lični neupeh. Možda je to vrsta bunta u njegovom malom i sitnom telu, a velikoj duši. Istorija i socijalna kritika su osmislili jedan originalan i sjajan naziv za takvo stanje – propalica.
Ako i dalje niste svesni značenja te reči, njenih svojstava i «težine», uzmite rečnik u ruke. Odmah! U legendarnom «Englesko- srpskohrvatskom rečniku», autora Mortona Bensona, «punk» je reč sa nekoliko značenja: trulo drvo, nezreo mladić, siledžija, rdjav, slab, vrsta roka. Poslužite li se kompjuterom i na internetu potražite prethodno navedenu reč, pojaviće se sledeće definicije na mreži, na engleskom jeziku: sporo-goreći štapić koji se koristi pri stvaranju vatrometa, pobunjenički stav prema tradicionalnom, forma roka sa agesivnim zvukom i vokalima, ime fanzina. Ne smem ni da pomislim koliko značenja ovaj pojam ima na svim jezicima sveta, ali jedno je sigurno, sve ima veze sa zapaljivim materijama i buntom.
Sam «punk» (da ne bude zabune, sada je u pitanju muzički pravac!) je nastao
kao posledica rodjenja starijeg brata «protopunk-a»! «Protopunk» je termin koji se koristi za opisivanje izvodjača koji su bili preteča ranim pank bendovima. To su izvodjači s’ kraja ‘60. i počeka ‘70. godina (procenite sami kog veka!), a neki od tih bendova se mogu naći i na «Nuggets» kompilacijama. Ono što je najvažnije naglasiti, u sferu «protopunk» ulaze i kasniji izvodjači,
koji su bili karakteristični za druge muzičke pravce, ali su izvršili snažan uticaj na pank. Najpoznatiji protopank predstavnici su: Patti Smith, The Velvet Underground, The Fugs, The Stooges, The Sonics, Alice Cooper, MC5, The Modern Lovers, The New York Dolls, Frank Zappa – u Americi; The Who, The Rolling Stones, The Beatles, David Bowie, Doctors of Madness, Roxy Music – u Engleskoj.
Da ne bih mnogo pametovao, ili prepričavao toliko knjiga o pank kulturi, oslonio sam se na neprevazidjeni izvor znanja Wikipedia. U ovoj internet enciklopediji, za pank se kaže da predstavlja muzički žanr i pokret protiv vladajućih struktura, koji je kulminirao sredinom sedamdesetih godina. «Punk rock» se razvio izmedju 1974. i 1976. godine u Americi, Engleskoj, Australiji. Tipični predstavnici začetka panka su bendovi Ramones, Sex Pistols, Clash. Do početka osamdesetih godina, pank je već postao rasprostranjen širom planete.
Pank bendovi su se oslanjali na formu brze i energične muzike, koja se manifestovala kao podloga za tekstove političkog i nihilističkog sadržaja. Ovakav vid mladalačkog bunta je ispoljio i poseban način oblačenja (i svlačenja!), a sve to uz varijaciju anti-autoritet ideologija i DIY stava ( «do it yourself» – uradi sam) .
«Punk rock» ubrzo postaje veliki kulturni fonemen u Velikoj Britaniji. Najvećim delom, pank vuče korene sa lokalnih scena koje nisu htele da postanu deo meinstrima. Do početka 1980. glavni vid panka postaju još
agresivnije muzičke i izražajne opcije «hardcore» i «Oi!». Muzičari su počeli da se identifikuju na razne načine sa pankom i onim što on predstavlja, davajući nov smisao značenju alternativnog roka. Do kraja 20. veka, mnogi bendovi su spojili pop i pank, novac i bunt, agresiju i ljubav, svetlost i tamu – što uveliko čini da takav način interpretacije muzičkog pravca ima svoje, kako pristalice, tako i protivnike. Ipak, jedno je sigurno – kakav god da je pank, onaj koji ga sluša smatra se pankerom!
Jednom je jedan panker za sebe rekao: «Kažu da sam lud, kažu da sam blesav,
kažu da sam imbecil, kažu da sam kreten. Panker u sakou starom od mog tate, hoću smelu žensku da se trudi oko mene. Ja sam čovek starog kova sa mnogo mašte, ja sam onaj kojem svakog dana broje nove i nove mane. Ja sam mladić sa diplomom, kod moje mame neka prave mačke nose crni minić i crne čarape.» Ovako je otprilike izgledala izjava pankera poznatog u narodu pod imenom «Pekinška patka», prilagodjena književno-upakovanoj misli moje malenkosti. Neko će primetiti da sam ispustio vrlo bitnu rečenicu, takodje deo prethodne izjave. «Pare neću!» je utopistička tvrdnja svakog mladalačkog duha, koji se nije dao pokolebati u svojim namerama da zaštiti planetu i sopstveno «ja» – od kapitalizma i crnog, olujnog oblaka. Danas, pankeri imaju pare, pankeri troše pare, pankeri zaradjuju pare, pankeri stvaraju pare. Nije sve kao nekada, juče nije danas, danas neće biti sutra. Mane i prednosti se medjusobno prepliću u sukobima «underground»-a i «mainstream»-a. Mislim da će pank po tom pitanju, pitanju svrhe i značenja u 21. veku, za razliku od 20. veka, ostati večita enigma i zagonetka bez rešenja.
Nešto slično onom rebusu o smislu života.
Kolumna je na samom kraju, a tvrdnja «da li je pank umro?» ostaje bez odgovora. Ako vam to pitanje ikada probudi znatiželju, slobodno se vratite na stranice autabout.com, i možda ćete, uz ili bez moje pomoći, u budućnosti naći odgovor. Ja, mali i nedorečeni stanovnik planete Zemlje, idem u potragu za sagovornicima, jer sam svestan da činim male korake za sebe, ali velike za… osobe čiji su koraci manji od mojih!
Radoja
