Zamislite populaciju od 300 000 ljudi, sa 90 muzičkih škola, 6 000 članova raznih horova, 400 orkestara i muzičkom tradicijom od čitavih hiljadu godina. Ta populacija u poslednjih nekoliko godina stvara posebnu, skoro magičnu, muzičku scenu, koja sve više preuzima ulogu trendsetera, baš onako kako je to nekada činila britanska muzička scena.„Nekako je drugačije“, najčešći je komentar na prvo slušanje ove iznad svega originalne muzike.
Ali odakle sve to dolazi?
Daleko, daleko, na samom “kraju sveta“, u severno – atlantskom okeanu, Islandjani su kroz duge, mračne vekove lagano razvijali svoj ironični humor, ekscentrične melodije i drevnu poeziju. Iako je ova zemlja otkrivena još u 8. veku, nezavisnost je dobila tek u drugoj polovini 20. veka. Ipak, svi ti uticaji Danske, Norveške i V. Britanije nisu uspeli da obuzdaju taj divlji duh Islanda, koji se kroz tradiciju i mitologiju održava sve do danas. Jedna od glavnih tajni, koja islandsku muzičku scenu čini tako posebnom, jeste tradicionalna muzika, nasledjena iz srednjevekovnog perioda. U svakom slučaju, Islandjani su razvili muzičku scenu sa posebnim, autentičnim zvukom i stavom – kombinacija drevnih pogrebnih pesama i savremene elektronike, popa, roka i klasične muzike zapravo čini taj njihov i samo njihov eklektični stil.
A kako je sve počelo?
Kada su 1944.godine dobili nezavisnost, mladi Islandjani su se zapitali: Šta je to što je zaista islandsko? Britanci su imali punk revoluciju a Islandjani su želeli svoju. Nisu želeli tudje priče i tudje ideologije. Želeli su da i drugi vide tu energiju i magiju, rastrzanost ali i rešenost, koje su osećali u sebi.
I prvi islandski bend koji ostavlja krajnje nezaboravan new wave trag na svetskoj alternativnoj muzičkoj sceni je The Sugarcubes. Predvodjeni ekscentričnom Bjork, svojim funky, pomalo psihodeličnim zvukom, krajem 80-ih, pomeraju granice alternativne muzike i postavljaju osnov onome što danas prepoznajemo kao autentični, neukrotivi underground zvuk Islanda.
Tu priču dalje nastavljaju bendovi kao što su Bang Gang, Sigur Ros, Mum, Minus, Sloblow, Mugison, Quarashi, Trabant…. Nijedan od ovih bendova nema klasičnu „sex, drugs and r’n’r“ priču • cilj njihovog sviranja nije da postanu bogati i slavni. Svaki od ovih bendova ima svoju ideju. Svaki ton njihove muzike ima poentu i posebnu priču koju jednostavno osećate. Svi ovi majstori vriska vide muziku svuda oko sebe, i u sebi, oni sviraju na home •
made, lo • fi sklepanim instrumentima, na muzičkim kutijama, orguljama,
ksilofonima kombinovanim sa električnim violinama… Jednostavno vam
daju sebe. Ali bukvalno!
Izuzetno visoki tonovi koji karakterišu glas Jonsija, pevača Sigur Rosa, i magični, bajkoviti tekstovi na islandskom, vas ne ostavljaju ravnodušnim; čini vam se kao da biste zauvek mogli da slušate taj atmosferični zvuk. Prosto, ponekad pomislite da se u njihovim pesmama možda zaista kriju vilenjaci i
trolovi koji stvaraju neku posebnu čaroliju u toj muzici.
Mum, je, svakako, pored Sigur Ros-a, jedan od najpoznatijih i najzanimljivijih islandskih bendova. Posebno melodičnu, toplu, bogatu elektroniku upotpunjuju samo njima svojstvenim zvukom i stavom. Ali ono što ih izdvaja od ostalih, jesu moćni vokali koji se tako spontano integrišu u nove analogne i digitalne tehnologije. Svi ti čudni, izmišljeni instrumenti pomoću kojih proizvode savršenu harmoniju brujanja, treperenja, zujanja i šuštanja će vas prosto začarati.
Trabant definitivno nosi posebnu atmosferu sa sobom, s obzirom da su oni prvi i jedini bend koji je svirao u predsedničkoj rezidenciji, u Rejkjaviku. Oni ruše sve moguće granice i stvaraju sexy, bučnu ali zanosnu anarhiju zvukova.
Bend Nilfisk čine dečaci koji su se previše dosadjivali. Zapravo, jedan od ključnih problema mladih ljudi koji žive izvan Rejkjavika, u gradovima od par stotina ili par hiljada stanovnika, jeste upravo dosada. Članovi ovog benda kažu da u njihovom gradu postoji samo pet devojaka i da su svi bili sa njima ☺ pa su se okrenuli muzici i tu pronašli ono što im je bilo potrebno • posebnu
motivisanost. Kada su Foo Fightersi došli na Island, želeli su da se malo bolje upoznaju sa ovom zemljom. Izmedju ostalog, interesovalo ih je kakav je život u unutrašnjosti pa su ih organizatori odveli u jedan mali grad u kom su čuli Nifilsk. Posle tri dana ovaj tek osnovani islandski bend je svirao na oooogromnom koncertu u Rejkjaviku, kao predgrupa FF-a!
Mugison je one-man bend. Najveći problem ovog muzičara bio je prostor za vežbanje. Jednog dana, nazvala ga je njegova devojka i rekla da je problem rešen • dobili su ključeve od crkve. Od tog dana Mugison vežba u potkrovlju lokalne crkve i niko u tom gradiću ne smatra da je čudno što svaku noć odatle odzvanja psihodelična gitara.
I to je, upravo, ono što je sjajno i što čini ovu muzičku scenu tako posebnom. Nema nerazumevanja. Nema zavisti. Nema cenzure. Sloboda i osećaj. To je sve!
(nastaviće se)
Nikoleta Kosovac
