Švedski sastav Little Dragon se vratio posle samo godinu dana sa novim albumom Machine Dreams. Čuvena džez pevačica Yukimi Nagano i njeni srednjoškolski prijatelji Erik Bodin (bubnjevi), Fredrick Källgren (bas) i Håkan Wirenstrand (klavijature) su napustili svoj elektro soul fazon i sada su samo elektro. Zamenili su pesme za slušanje u sobi tipične za njihov debi u korist pesama koje mogu ići u klubovima (vraćanje u osamdesete u ,,Looking Glass’’ ili ,,My Step’’). Očigledno da Little Dragon teže promenama u svom muzičkom izrazu, što je dobro i možda će se ljubiteljima elektronike ovaj album svideti više nego prvi.
Yukimi i ekipa naročito vole je da elektrificiraju tradicionalnu azijsku muziku u cilju stvaranja moderne i vesele pop ili r&b pesme što su već radili na prvom abumu sa uvodnom ,,Twice’’, a sad to čine sa ,,Runabout’’ i predivnom ,,Fortune’’ koja je dobila pohvale od DJ Shadow-a. Pesma ,,Feather’’ zvuči kao nešto što će ići uz najavu programa ili vremensku prognozu na tv-u u ne tako dalekoj robotizovanoj budućnosti (ako tad bude tv-a uopšte). ,,Thunder Love’’ je suprotno svom nazivu sasvim mirna i lagana i jedina nosi taj stari Little Dragon šmek. Ukradeni, pozajmljeni ili nijedno od toga uvodni taktovi pesme ,,Swimming’’ neodoljivo podsećaju na Timbaland produkciju (tačnije hit ,,Maneater’’ Nelly Furtado) i čine da ova pesma bude jedna od boljih na albumu. Posebnu pažnju zaslužuje i pesma ,,Blinkin Pigs’’ koja jedina sadrži i neke žive instrumente kao i stvar ,,Come Home’’.
Yukimi objašnjava naziv albuma rečima da je naslov Machine Dreams bio očigledan obzirom da ljudi svaki dan sve više podsećaju na mašine, a kako tehnologija napreduje i mašine su sve sličnije ljudima i neophodne su nam u svakodnevnom životu, pa je konačna humanizacija mašina pripisujući im nešto takvo tipično za čoveka kao što je san sasvim logično predskazanje.
Little Dragon su takav bend, možda vam se na prvo slušanje neće svideti, čak
će vam biti i odbojni, ali već posle nekog vremena nećete moći da izbacite zarazne bitove iz glave i kukovi će sami krenuti da se pomeraju. Kakvo god mišljenje da imate o njima, na trenutnoj muzičkoj sceni niko im nije ni sličan, uspeli su da stvore sopstveni prepoznatljiv zvuk, delom zahvaljujući inovativnim kompozicijama delom zahvaljujući karakterističnom glasu Yukimi Nagano. Činjenica je da svaka zvezdica koju ovaj album dobije je najviše zahvaljujući njenom glasu koji spašava ono nekoliko dobrih pesama od monotonije i jednoličnosti.
Iako je album pobrao uglavnom dobre kritike i dobio visoke ocene, po meni je lošiji od prvenca. Monoton je, manje inovativan nego prošli i samo se uklapa u već postojeće elektro kalupe. Dok je prvi album uporno odbijao da ode sa moje plejliste i čak našao svoje mesto medju omiljenim albumima, Machine Dreams uporno odbija da se tu zadrži pa makar i sa jednom pesmom. Verovatno da su napravili dužu pauzu ne bi bilo ovoliko promašaja, ali neka im to bude za nauk.
A ako nam Švedjani ne obezbede kvalitetni a opet neopterećujući elektro pop, ko će?
Ana Eraković
