Gil Scott-Heron gleda oko sebe i ne zna gde se nalazi, shvata da je Nov ovde. Ali nije! On je bio najprodorniji glas afroameričkih revolucija šezdesetih, centar svih društvenih dešavanja, protesta, glas generacije, ali sada oseća da ovo više nije njegov svet. Ne zbog alchajmerove bolesti ili bilo kog sličnog poremećaja koji bi mogao zadesiti čoveka njegovih godina. Ne zato što su se vremena tako drastično promenila jer za ovo su se borili, ovome su se nadali – da dožive da vide Afro-amerikanca na čelu najmoćnije države sveta. Gil se ne snalazi zbog prirodnog procesa starosti koji nas možda sad toliko i ne zanima, kome trenutno ne pridajemo toliko pažnje, ali koji nas sve čeka iza ćoška.

On više ne prepoznaje svet oko sebe, jer to više nije njegov svet. Niko ne želi da stavi starca na pozornicu i čuje šta on ima da kaže. On više nema snage da isprati sve promene, a i da ima sve te promene mu deluju nekako čudno, novo i nepoznato.

Muzika kakvu je on stvarao danas živi uglavnom u semplovima od tri sekunde i na prašnjavim vinilima sempl frikova. Želi da ga čuju i mladje generacije, želi da iskoristi njihovu muziku da im se obrati, ali činjenica je da je verovatno ne razume dovoljno, jer njegovi uticaji sežu u gospel i bluz.

Veliki gradovi vam postaju suviše bučni, suviše veliki, suviše brzi (,,New York Is Killing Me’’). A nakon što shvatite da ne pripadate svetu koji vas okružuje uskoro poželite i da ne postojite, ali se ipak plašite sledeće faze i dali biste sve da se vratite u vreme kada su svi slušali vaš glas.

Ljudi koji su vas okruživali i koje ste voleli, na koje ste se ugledali i koji su vam služili kao oslonac kako u lošim tako i u dobrim fazama života polako nestaju, jedan za drugim, i vi ostajete sami, sa nepoznatim ljudima koji imaju drugačija shvatanja, drugačiji pogled na svet, teže drugim ciljevima i vi polako shvatate da vam tu više nije mesto. Ostaje vam da se prisećate početaka  i lepih trenutaka, ljudi koji su vas okruživali, odgajali, ljudi zbog kojih ste postali ono što jeste (,,Coming From a Broken Home pt.1 i 2’’).

Sećate se i loših trenutaka, ,,borbe sa djavolom” – narkoticima, kriminalom i svim ostalim iskušenjima koje loše okruženje može da nosi sa sobom (,,Me and the Devil’’ pozajmljena od Robert Johnson-a).

Do današnjeg dana, posle generacija i generacija repera koji su pripovedali o svemu i svačemu, nismo našli adekvatnu zamenu za pesnika/pevača Gil Scott-Heron-a, ali uskoro će nam biti neophodna, a to uvidja i on sam. A ne vredi se boriti. Vreme je najjači i neprikosnoveni suparnik, koga niko nije pobedio. Zato najmoćniji glas revolucije sada tiho priznaje da ga strah polako nadvladjuje.

Because the thing I fear cannot be escaped from…(,,Running’’)

Ana Eraković