Prvi Felt je izašao 2002., drugi 2005., a treći evo 2009. godine. Prvi je producirao The Grouch, drugi Ant, a treći Aesop Rock. Prvi je bio posvećen Kristini Riči , drugi Lisi Bonet, a treći je za Rozi Perez. Ove glumice iz filmova B produkcije imale su tu čast da se nadju u naslovu jer su u seksualnim fantazijama i Mursa i Slug-a, ali one nisu jedine slavne ličnosti koje su se našle na filc tapetu, samo se nadam da se Kevin Spacey i Paul Rubens ne pominju istim povodom.
Najveća mana Felt 3 projekta je manjak kako konkretnih tema tako i pesama koje bi imale neku zanimljivu priču i dosadnjikavi tekstovi. Većina pesama se svodi na Felt hvalospeve ali bez upečatljivih rima i prozivki, a one koje nisu samoglorifikovanje pričaju toliko puta prežvakanu tužnu priču o devojkama koje život nije mazio (,,Permanent Standby”, ,,Henrietta Longbottom” i ,,G.I. Josephine”), ali čak ni ovde ništa osim bitova ne drži pažnju. Zanimljiva je ,,The Prize’’ zbog ukrštenih rima koje se zaista retko sreću u hip hopu (obično su prisutne paralelne rime), kao i ,,Ghost Dance Deluxe” o iluzijama i stvarnosti, željama i mogućnostima. Medjutim Slug i Murs kao da gube superliričku moć kada se nadju zajedno, nešto kao Hancock i Mary (u nedostatku boljeg primera). Slug je odličan sa Ant-om u Atmosphere dok peva o slomljenim srcima, a Murs izvanredan u svojim projektima o kotrljanju hip hopa nizbrdo i slomljenim srcima, ali kada su zajedno sva ta moć nekako nestaje.
Najveća vrlina je svakako produkcija koja je Aesop Rock-ovih ruku delo. Aes se iz albuma u album dokazuje i postaje sve bolji producent. Nadamo se da ovo nije njegov zenit, jer tek je počeo. Semplovi, skrečevi (za koje je zadužen DJ Big Wiz), zvučni efekti, oštri bitovi – ništa ne nedostaje i sve stoji u savršenoj harmoniji. Po produkciji se posebno izdvajaju ,,Permanent Standbuy”, ,,Glory Burning”, jeziva ,,Deathmurdermayhem”, retro ,,The Prize” i ,,Give It Up” jedina u kojoj se čuje i glas producenta. Za uho mi je zapala i prva objavljena pesma – ,,Protagonists” čija se produkcija jedva razlikuje od one u ,,She Sonnet”, ali jednostavni svedeni bitovi u maniru vojničkog doboša u kombinaciji sa nekoliko gitarskih rifova pokazali su se kao pun pogodak još na Aesop-ovom None Shall Pass. Zatim intro ,,Get Cake” u kome ova sintagma služi kao bit više nego kao reči pesme, a ,,Bass For Your Truck” je verovatno namera stvaralaca da naprave još jednu pesmu pored Grouch & Eligh-eve ,,Boom’’ koju će underground reperi (i hipsteri) moći da odvrnu do daske u kolima, a da i dalje ostanu kul. Sve ostale pesme su višak na ovom nepotrebno predugačkom albumu kojima čak ni Aesop-ova produkcija ne pomaže. Sigurno da bi svi bitovi u nepomenutim pesmama bolje prošli sa Aesop-ovim rimama preko, a možda je i on hteo da utroši osrednje bitove na Felt a najbolje ostavi za svoj predstojeći album. (Šta tek onda da očekujemo od njegovog albuma?)
Dakle desetka za bitove, slaba sedmica za rime i držanje pažnje slušaoca. Ne verujem da ću pustiti ovaj album ponovo nakon što napišem recenziju. Ako ništa Felt 3 deluje više kao celina od prethodna dva, ozbiljniji je i ima najbolje bitove. Moguće da se Slug i Murs odmaraju od prošlogodišnjih albuma te su rime tako siromašne, a Aes se tek zagreva za naredni.
Ana Eraković
