Ukoliko pratite novu muzičku scenu, a niste još uvek čuli za Grimes ili jeste, ali ste je vešto izbegavali, vreme je da prestanete i pružite priliku ovoj neverovatno talentovanoj devojci. Claire Boucher aka Grimes ima samo 24 godine i čak četiri albuma iza sebe, a pažnju je privukla tek nedavno svojim poslednjim LP-em Visions. Grimes je bila gotičarka (i dalje je zadržala nešto od toga), omiljena pevačica joj je Mariah Carey i kaže da je muzikom počela da se bavi jer nije imala šta drugo da radi tokom dugih kanadskih zima.

Pogledajte njen poslednji nastup sa trećim okom kod Jools Holland-a (u nastavku) u kom vešto balansira između instrumenata i mikrofona u pesmi “Genesis” ili neki od njenih intervjua i videćete zašto ceo svet bruji o ovom odraslom hiperaktivnom detetu. Naši favoriti su još i pesme “Vanessa”, “Be A Body” i “Oblivion”.

Neke pojmove i pojedine ljude zaista nije potrebno posebno predstavljati. Kao što svaki čovek zna šta su Sunce, zvezde, vazduh, more, tako i svaki zaljubljenik u muziku, zna ko je Graham Coxon. Gitarista čuvenog brit pop benda Blur, po mnogima i jedan od najboljih gitarista svoje generacije – što potvrđuje i činjenica da je Fender jednu od svojih gitara nazvao po njemu. Čak  21. godinu od izdavanja prvog albuma Blur-a Leasure, predstavio nam je svoj poslednji, osmi, solo album A+E.

Dok je prethodni album The Spinning Top bio malo folk umetničko delo, priča o čoveku od rođenja do smrti kroz 15 pesama, atmosfera ovog albuma mnogo više podseća na „izvornog“ Coxona, onakvog kakvog se sećamo iz vremena Blura – mršav, čupav, američkom indi i pank scenom inspirisan štreber, uvek sa stopalom čvrsto na pedali, a ispod svega toga sanjar; brilijantan i ranjiv, o čemu najbolje svedoče depresivna stanja koja je imao dok je Blur bio na vrhuncu slave, na šta se i osvrće u uvodnoj numeri ovog albuma,  „Advice“ („I’d write a new song when I was touring, man it was no fun, totally boring“).

A +E je definitivno najambiciozniji Coxon-ov album do sada. Ne samo zbog činjenice da on sam svira sve instrumente – od gitare, do basa, klavijature i saksofona, već i u pogledu atmosfere koju stvara – bez ikakvih prelaza smenjuju se krautrock, post-punk, pop, disharmonični, kompjuterizovani efekti („Meet and Drink and Polinate“) i melanholična, akustična gitara („Ooh, Yeh Yeh“). Sramežljiv, pasivnoagresivni i zauvek mlad Coxon uspešno je kroz ovih deset numera kanalisao svoju energiju, samo još jednom protvrđujući svoj neosporni talenat.

Iako su kompjuterski, elektro bitovi, jauci, industrijski i drugi efekti podloga svake pesme, najupečatljivija je svakako Coxon-ova gitara, kao i pomalo neočekivano eksperimentisanje sa sintisajzerom  („What’ll It Take“). Ovo nije album koji nonšalantno ubacujete u plejer i puštate da svira u pozadini dok obavljate svakodnevne aktivnosti. Već sa prvim tonovima gitara zahteva da je slušate ukazujući da se energični i i dalje buntovni Graham vratio, vaši glava i ramena počinju da se kreću, a priča koju vam Coxon pevuši, uvodi vas u pomalo klaustrofobičnu, ne i suviše prema ljudima blagonaklonu, ali ipak izvorno pop atmosferu.

„I don’t know, I don’t really know what’s wrong with me“ Coxon iznova i iznova ponavlja u numeri „What’ll It Take“ – apsolutno ništa. Svako od nas ima svog omiljenog Beatlsa, omiljenog Galagera, omiljenog Moćnog Rendžera. Graham Coxon je, meni, bez sumnje omiljeni član Blura.

Ana Popović

Graham Coxon “What’ll It Take” // DIR: Ninian Doff from Ninian Doff on Vimeo.

My People magazin u saradnji sa ekipom Inex Filma je pokrenuo hip hop bioskop. Svakog utorka u 20:00 h u zgradi Inex Filma (Visnjička 76, Beograd) prikazivaće se igrani i dokumentarni filmovi koji su direktno ili indirektno vezani za hip hop kulturu.

Film koji će biti prikazan u utorak 24. aprila je dokumentarac Style Wars iz 1983. godine koji bi trebao da bude obavezna lektira svakog writer-a.

Sve informacije o Hip Hop Bioskopu, instrukcije, pitanja i rezervisanje mesta na mail: magazin.mypeople@gmail.com

Ulaz je besplatan.

Style Wars Trailer from Henry Chalfant on Vimeo.

Dvadesetjednogodišnja Jessie Ware u spotovima izgleda više kao žena nekog od engleskih fudbalera, ali je zapravo zvezda u usponu britanske andergraund scene. Ukoliko još uvek niste čuli njenu odlinu pesmu “Runnin” urađenu u saradnji sa SBTRKT-om, molim vas da to odmah učinite klikom ovde! Ukoliko jeste i želite još muzike od ove mlade dame, spremili smo vam i novi spot “110%”. Toliko andergraund da još uvek nema čak ni svoju wiki stranu, Jessie Ware ima spreman album koji bi trebalo da je stavi u prvi plan.

Multitalentovana M.I.A. se zaukala i posle tačno dve godine spremna je da izbaci novi album. Pesma “Bad Girls” se našla na njenom mikstejpu VickiLeekx, a sada ćemo je slušati i na novom albumu koji je još uvek bez naslova. Spot će režirati autor “Born Free” spota, Romain Gavras, a producent je Timbalandov ortak Danja, tako da znate šta sledi.

M.I.A. – Bad Girls by Interscope Records

Postalo je jasno da ćemo imati priliku da pesmu po pesmu, kako bi ostala u centru pažnje sad kad su se ljudi navikli na njen izgled tranvestita, imati priliku da presušamo kompletan predstojeći album Lane Del Rey koji je trebalo da izađe za koju nedelju. Nedavno smo čuli ,,Off To The Races”, a sada su tu i ,,National Anthem” i ,,This Is What Makes Us Girls”. Na prvo slušanje nikad veće s***e, na drugo najbolja pesma na svetu.

Kuma panka, Patty Smith, snimila je pesmu koju je napisala inspirisana smrću Amy Winehouse. Patty je izjavila kako je osetila potrebu da napiše pesmu dok je snimala druge stvari u čuvenom studiju Electric Lady i da joj je basista Tony Shanahan pomogao da napiše melodiju. Patty je napisala i pesmu za glumicu i prijateljicu Maria Schneider koja je umrla u februaru prošle godine. Navodno ova pesma bi trebalo da se nađe na Patty-nom novom albumu, a nezvanično priprema i ekranizaciju svoje knjige Just Kids.