Leto je vreme za lanene, cvetne haljine, bose noge, fleke od breskvi i lubenice, njihanje uz muziku, nepoznata lica i koktel sa suncobrančićem. Nastavak

Nije potrebno biti načitan ni preterano obrazovan da se prozre kroz najosnovnije marketinške trikove kojima se služe poznate ličnosti već decenijama ne bi li u opštem medijskom i muzičkom haosu skrenuli pažnju baš na sebe. Niko ko je prešao dvanaestu godinu neće poverovati da je Lady Gaga hermafordit niti da je prosečna crna teksašanka američka neo-soul reinkarnacija nubijskih princeza, pa ni da je njen poslednji kontroverzni spot ,,Window Seat” snimljen sa namerom da se udari na sistem i otpočne kulturno i duhovno oslobodjenje  (afro)američkog naroda. Prećutnim ugovorom mi kao publika pristajemo na igru u kojoj svi igramo svoje uloge.

Erykah Badu je još jednom dokazala i pokazala kako će se odredjeni ljudi, ma koliko mislili da su inteligentni, ceo život pecati na najjeftinije i najprovidnije fore i uporno gristi istu udicu iako posle završavaju batrgajući se kao ribe na suvom.

Erykah Badu je otelotvorenje ženske lukavosti i upornosti, nečega mnogo moćnijeg i delotvornijeg od čiste seksualne privlačnosti koja se servira iz dana u dan iznova jer duže i ne traje. Uspela je da izgradi prepoznatljiv imidž i u muzičkom i u vizuelnom smislu i uvek je saradjivala sa najboljima. Uspela je nebrojeno puta da nadmudri i pametnije od sebe, zavodila (i ostavljala) hip hop face poput Andre 3000-a i Common-a, a sada evo i nove nade njujorškog hip hopa Jay Electronica-e.

Na novom albumu Erykah priznaje da je recovering undercover overlover (,,Out My Mind Just In Time’’). Ona se lomi izmedju dve ličnosti. Jedna je puna ljubavi prema svom dragom, pati u samoći kada nije tu (,,Window Seat’’), brine za njega (,,Gone Baby Gone’’ kao nastavak ,,Other Side Of The Game’’) i srećna je što ima tako divnu osobu pored sebe (,,Love’’).

Druga Erykah je nezavisna i slobodna, upozorava ga da mu je pametnije da se ne zaljubljuje (,,Fall In Love (Your Funeral)’’ i uživo snimljena ,,You Loving Me’’) jer ,,ćud je ženska čudna rabota…’’. Ali davno je prošlo vreme Njegoševo…

Svidjalo se to nekom (ortodoksnom Srbinu) ili ne, Erykah je držala do sebe od prvog dana. Nepokorna, nezadrživa, nezavisna oko sebe je uvek imala najbolju ekipu.

Svojim pesmama je uvek umela da pokaže iskrenu ljubav, ali i da ta ljubav ima svoje granice kada vas neko ne poštuje, kao i da morate voleti sebe da bi vas i drugi voleli. ,,My love, what did I do, to make you fall so far from me…so you built a wall, a 20 foot wall, so I couldn’t see, but if I get off my knees I might recall, I’m 20 feet tall” Kada bi žene u Srbiji umesto silikonskih lepotica slušale ovakve stihove, Sigurna kuća bi bila mesto koje zjapi prazno, a ne pretrpana košnica unezverenih ukletih duša.

Realno gledajući, ovaj album nije doneo ništa što već nismo čuli od nje, a možda nije ni trebalo obzirom da se zove Return Of the Ankh. Preovladavaju ljubavne teme kao što je to bio slučaj od samog početka njene karijere. Pre svega ljubavi prema sebi, a onda i prema ljudima pored sebe. I ja sam joj zahvalna na tome, jer da se samo Lil Kim pitala, sve bismo mi dobijale batine tri puta dnevno umesto obroka kao što ih je ona dobijala od Biggie-ja koji je poslužio kao inspiracija u Erikinoj pesmi ,,Tun Me Away (Get Munny).”

Najavljivan kao ponovni dolazak Isusa, Return Of The Ankh je ipak bolji od prvog dela New Amerykah.

Činjenica je da Eriku poštuju svi od Questlove-a do Public Enemy-ja, a negativne kritike je dobila samo od belaca koji su je optužili da je oskrnavila sveto mesto na kom je Kenedi ubijen.

Samo napred Erykah, ti vraćas ženama ono malo dostojanstva što im je ostalo, a svima koji te ne vole želim puno sreće u daljim komunikacijama sa ženama (posebno onim odraslim slušajući tvoju muziku) i mogu da te cmoknu u tvoje veliko seksi dupe.

Ana Eraković

Ceo život provodimo gradeći razne teorije. Počinjemo veoma rano, završavamo otprilike kada se i sami završimo. Tvrdnja da teorija nema i sama je upravo to – jedna velika životna teorija. Nastavak

Postoje jutra kada je veoma teško ustati iz kreveta. Kada si student ta jutra su još češća. Ćebe preko glave je univerzalni argument. Odneo si pobedu; nastavljaš da spavaš. Međutim, kada to nije opcija, jedino rešenje je odgovarajući saundtrek: jedna pesma dok navlačiš levu čarapu; druga pesma dok iznervirano skidaš pastu za zube sa majice; treća dok trčiš za autobusom; četvrta dok šetaš gradom… i tako ukrug. S obe noge na zemlji.

Uvek se obradujem kada čujem album koji ima potencijala da postane moj „zvanični saundtrek na neodređno vreme“. To se ne dešava ni previše retko, ni dovoljno često. Muzika uz koju možeš da skačeš, klimaš glavom, vičeš, ćutiš. Muzika za sva raspoloženja. Ćudljivost je reč, a Sreća i ljubav novi, drugi po redu, album beogradskog benda Lira Vega koji savršeno sumira sva ta stanja.

Repetativni zvuk gitare (Vladimir Đorđević), u jednom trenutku disko glamurozan kroz samo par minuta transformiše se u oštar, garažni zvuk. Bubanj (Nemanja Aćimović) za savršeni plesni ritam i karakteristični glas Zoje Borovčanin dobitna su kombinacija: ,,Ona ustaje rano i ide da radi i prigušeno svetlo na nju, onda izlazi napolje i igra cele noći i oseća se odlično”.

Kako se ne pronaći u albumu koji za temu ima univerzalne vrednosti?  Sreća i ljubav! Za svakog se manifestuju u različitim stvarima.  Za svakog znače isto i sve. Lira Vega se, po rečima Zoje Borovčanin, vratila sa kosmičkog putovanja i iz sveta apstrakcija sa obe noge na planeti sa koje bega nema. Muzika na novom albumu je podsećanje na ljudskost, koja je zaboravljena a važna. Sve je u važnim stvarima. Traganju za istim. U sagledavanju sveta i sebe u svetu. „Male opasne stvari žele da izađu odavde naš život sa strane kad se gleda nešto nedostaje.“ Šamar koji nas vraća u svakodnevnicu, poručuje da je vreme da podignemo pogled sa poda i dobro osmotrimo ljude oko sebe. Simpatična kritika individualizma koji je postao samo drugo ima za sebičnost, hladnoću, samozaokupljenost. Sve je u malim stvarima i velikim ljudima, poručuje nam, kroz svoje pesme Lira Vega. Nezainteresovanost nije opcija. Kreativnost je lek za učmalu svakodnevnicu.

,,Ja sam mala željna svega, ja sam mala željna svega, ja sam mala željna svega!”

Ana Popović

Nasumično pritiskam dugmiće na daljinskom. Šta god da pustim, od telešopa, preko muzičkih programa, CNN-a, FTV svako ima neki, uvek pravi, savet ili poruku za mene – šta je in, a šta out ovog leta; koji jastuk zaista pomaže; da li ste znali da za svakih 60 sekundi u Africi prođe ceo minut? Gasim TV.

Imam druga koji tvrdi, i od toga ne bi odustao ni po koju cenu, da je prava muzika samo ona koja je politički angažovana. Sa dubokom porukom. Ona koja te tera da tragaš za smislom života, baca u svakojaka stanja, osećanja i razmišljanja o svetu. Svaki put kada čujem tako nešto malo povratim u sebi. Svi bi najedanput da budu glas generacije. Za ljude koje karakteriše bežanje od odgovornosti ovo je malo previše odgovornosti za preuzeti, zar ne mislite? Da citiram Miss Šarma Dana karanfila u Vanju: „Zaista nemam objašnjenje ovog fenomena.“

Visokobudžetne produkcije ili pak one koje su toliko uber-alter-independent da ih slušaju jedino članovi njihove najuže porodice i biti što čudniji, nekonvencioalniji postao je cilj sam po sebi. Sam za sebe. Za ljude koji tragaju za večitim smislom i dubokim sadržajima, malo plitko, složićete se?

Ali tu su uvek primeri koji dokazuju upravo suprotno.

Mumlanje. Kratke odsečne rečenice. Grohotan smeh. Vrisak. Mumlanje. Frustracije jedne generacije. Osećaš potrebu da ustaneš i vrtiš se u krug. Čučiš. Pa se ponovo vrtiš. Punk! Multietnička Atrakcija, dvojac koji čine Demir Ahmetović (bas) i Osman Ahmed (bubanj), na svom istoimenom albumu predstavlja nam jednu grotesknu ,,prvi put Vašem gradu” viđenu sliku svakodnevnice.

Kada čitaš neku knjigu ma koliko dobra ili loša bila u sebi izgradiš jasnu sliku likova. Situacija. Do najsitnijih detalja.  Tako je i sa albumom. Dok ga preslušavaš kroz glavu ti prolaze različite slike. Ponekad se te slike vremenom menjaju, ponekad ostaju iste kao pri prvom slušanju. Preslušavajući ovaj album svi ljudi, likovi u njemu deluju nekako iskrivljeno. Kao projekcije u onim smesnim, cirkuskim ogledalima: glava previse velika,  telo prekratko ili noge do vrata. Pokreti su isprekidani. Sve je prikazano tako izvitoperneo, a opet ne može jasnije da bude. “Priđi, ne boj se!”

Kratko. Odsečno. Upečatljivo. Tri prideva koji savršeno opisuju ovaj album. Bubanj, bas i scena.

Ovo definitivno nije jedan od onih albuma koji iskonzumiraš tako što ga prebaciš u MP3/4/iPod/koju god malu muzičku spravu, ubaciš slušalice u uši i završavaš poslove po gradu, ubijaš vreme u putu. Ovo nije album koji treba preslušati. Ovo je bend koji se mora videti uživo. Energija. Energija. Energija. Previše je ovo energije da bi se servirala uz čaj u 5.

„Hoće li te pustiti majka da se vozis u mom teškom kamionu na putu za Vegas?“

Ana Popović

Gil Scott-Heron gleda oko sebe i ne zna gde se nalazi, shvata da je Nov ovde. Ali nije! Nastavak

Od kad se u septembru prošle godine pojavio tizer u vidu najobičnije fotografije za novi album najprehajpovanije grupe svih vremena Vampire Weekend postala sam opsednuta lepom plavom devojkom na omotu. Nastavak

Svoj četvrti album Alicia Keys je zamislila kao album koji će pomeriti (njene) granice, u kom će probati nešto drugačije, nesvojstveno njoj, u kom će sebi dati slobodu stvaranja pa otuda naziv Element of Freedom. Nastavak

Svaki novi album Nore Džons se očekuje sa velikim ushićenjem, prate ga neverovatne prodaje koje se mere milionima, pozicije na vrhovima top lista i promocije. A kako je to moguće ako se radi o džez izvodjaču na početku 21. veka? Nastavak

Prvi Felt je izašao 2002., drugi 2005., a treći evo 2009. godine. Prvi je producirao The Grouch, drugi Ant, a treći Aesop Rock. Nastavak