,,Dobro veče Beograde. Divan je osećaj biti po prvi put u Srbiji.“, tim rečima je lider sastava Echo & The Bunnymen, Ian McCulloch, pozdravio beogradsku publiku drugog dana Jelen Pivo Live 09 festivala. U prepunoj sali Studentskog Kulturnog Centra, Echo & The Bunnymen proveli su kako mladje tako i starije obožavaoce kroz celokupnu karijeru. Kao i što su obećali priredili su nezaboravno koncertno iskustvo koje je uključivalo njihove najveće hitove baš kao što dolikuje proslavi 30 godina od osnivanja benda.

Publiku su prethodno zabavili Nežni Dalibor koji su odsvirali i nekoliko novih pesama i Eva Braun, uvek rado vidjeni gosti iz Bečeja. Odmah nakon Echo & The Bunnymen imali smo priliku da čujemo sastav The Rakes kojima je naročito bila oduševljena mladja publika. Pevač Alan Donohoe je sve vreme neumorno igrao na sceni neverovatno podsećajući na pokojnog pevača benda Joy Division, Ian Curtis-a.  Za sam kraj večeri i festivala, kao šlag na tortu, ostavljen je Veliki Prezir. Pored publici već dobro poznatih hitova, predstavili su i pesme sa novog albuma koji će se u prodaji pojaviti do kraja godine.

Za dobro raspoloženje u Maloj Sali pobrinuli su se domaći bendovi poput Slaptrap, Bo, Virvel, Autopark i Irfanmuertes. Veliku pažnju posetilaca festivala privukao je slovenački sastav Melodrom koji je ispunio Malu Salu do poslednjeg mesta.

Jedinstveni rok spektakl, muzički festival Jelen Pivo Live, i ove godine pratilo je 186 akreditovanih novinara, fotoreportera i TV ekipa, a privukao je i mnoge poznate ličnosti iz kulturnog i javnog života. Ovogodišnji kandidati za MTV nagradu – Darkwood Dub, Dušan Kojić Koja, frontmen grupe Disciplina Kičme, Nebojša Antonijević, gitarista grupe Partibrejkersi, Antonela Riha, jedna od najuglednijih srpskih novinarki, Moma Rajin, Ika iz grupe Intruder, Petar Janjatović, maneken Lazar Sakan, kao i Sky Vikler sa suprugom samo su neki od poznatih ličnosti koje su uživale u dobroj gitarskoj svirci.

Ispunjenost prostora Studentskog Kulturnog Centra do poslednjeg mesta obeležilo je i prvi dan Jelen Pivo Live 09 festivala kada su se za fenomenalnu atmosferu pobrinuli sastavi poput: Kanda Kodža Nebojša, Žene Kese, Heavy Trash, The Fall, Obojeni program. Članovi sastava Heavy Trash su posle svog nastupa, na galeriji SKC-a uživali u ostatku programa večeri, a bili su prijatno iznenadjeni zvukom nove domaće rok scene koji su čuli tokom nastupa Trance Balkan Desorganisation, Nikad Dosta, Šinobusi, Popečitelji, Flip Out i Euforia u Maloj Sceni. Sastav The Fall, po završetku koncerta i odlaska u hotel, zahvalio publici i organizatorima na fantastičnom koncertu!

Utisci svih izvodjača festivala su veoma pozitivni, pored dobre organizacije svi su istakli da im je bilo zadovoljstvo da nastupaju pred ovdašnjom publikom.

Ekipa sajta Autabout skoro nije bila na  tako dobro organizovanom dogadjaju. Od samog ulaza i raspoloženih ljudi iz obezbedjenja, preko nasmejane i vesele publike i još energičnijih izvodjača koji su davali svoj maksimum, Jelen Pivo Live je dao domaći zadatak svim festivalima. Konstantno cirkulisanje ljudi iz Velike u Malu salu, iz galerije do prenosa košarkaške utakmice koja je bila u toku doprinelo je još življoj atmosferi.

Mi smo to veče i lajvtvitovali (pratite nas na:) twitter.com/autabout , a imamo i neke fotke.

Ispunjenost prostora Studentskog Kulturnog Centra do poslednjeg mesta obeležilo je prvi dan Jelen Pivo Live 09 festivala! Čast da otvore četvrti po redu Jelen Pivo Live Festival pripala je domaćem bendu ŽeneKese. Publici koja je polako pristizala nije bilo potrebno ,,zagrevanje” jer je temperatura sa svakim novopridošlim telom rasla. Nakon njih, nedugo potom na binu je izašao bend Kanda Kodža  i Nebojša, čija je muzika bila savršena za tropsku klimu koja je vladala u Velikoj sali SKC-a. Lagani ritmovi pesama kao što su ,,Najsvetliji dan” i ,,Štastopojo” su nam pružili priliku da predahnemo uz odlično osveženje i sakupimo energiju za ono što je tek trebalo da stigne.

Kada je na scenu stupio Jon Spenser koji je ovom prilikom predstavio svoj novi projekat Heavy Trash sala je već bila dupke puna, jer većina ljudi nažalost dolazi da čuje isključivo velika imena. Omiljeni bend čuvenog John Peela koji već decenijama inspiriše generacije muzičara širom sveta, The Fall doveo je atmosferu do usijanja i opravdao obećanja svog lidera Marka E. Smitha da će beogradskoj publici priuštiti nezaboravno dešavanje. Mark se pojavljivo pa nestajao medju reflektorima, a po neku pesmu je otpevala i lepša četvrtina ovog benda, Elena Poulou, koja je sve vreme bila za klavijaturama. Publiku su većim delom činili oni koji su sastav The Fall slušali na njihovom vrhuncu, a verovatno i na njihovom prethodnom nastupu u Beogradu pre devetnaest godina. Logičnim sledom, nakon benda The Fall koji je imao najveći uticaj na njihov muzički pravac nastupio je domaći sastav Obojeni program koji je ujedno zaokružio pozitivne vibracije izmedju publike i izvodjača, dok su se koncerti nastavljali u Maloj Sali SKC-a. Slušaoci su bili toliko oduševljeni nastupom Obojenog programa, toliko su skakali i igrali da je delovalo kao da su samo njih čekali celo veče.

Članovi sastava Heavy Trash su posle svog nastupa, na galeriji SKC-a uživali u ostatku programa večeri, a bili su prijatno iznenadjeni zvukom nove domaće rok scene koja su čula tokom nastupa Trance Balkan Desorganisation, Nikad Dosta, Šinobusi, Popečitelji, Flip Out i Euforia u Maloj Sceni. Sastav The Fall, po završetku koncerta i odlaska u hotel, zahvalio publici i organizatorima na fantastičnom koncertu!

Podsećamo, večeras će, 19. septembra, tokom drugog dana Jelen Pivo Live ’09 festivala nastupiti The Rakes, Echo & The Bunnymen, Eva Braun, kao i sastavi Nežni Dalibor i Veliki prezir.

*Organizator zadržava pravo na izmenu satnice

Novina na ovogodišnjem Jelen Pivo Live festivalu je Chill out zone u kojoj je veliki broj posetilaca uz premijerno prikazivanje filma o novosadskom sastavu Boye pod nazivom “Prvi pravi ženski zvuk” pronašao svoj kutak za sumiranje utisaka, kao i za akumuliranje energije za drugi dan rok spektakla.

Sve u svemu, Studentskim Kulturnim Centrom je vladala odlična atmosfera uprkos visokoj temperaturi u samoj sali. Mnogi su se snašli i rashladjenje potražili u prepunom hodniku gde se jednako dobro mogla čuti muzika, ali i na miru proćaskati, a mnoge temperatura nije uopšte sprečavala da djuskaju u masi. Atmosfera, muzika i super društvo učinili su da ovo veče upamtim kao jedan od najboljih izlazaka ikad.

A večeras ponovo…

Probijajući se kroz rojeve komaraca tačno u 21h stigli smo na brod 20/44 koji ima predivan pogled na grad i na kom su već sva mesta bila zauzeta. Popularnost benda potvrdjuje činjenica da je brod od samog starta bio krcat što muzičkim kritičarima i novinarima što fanovima i prijateljima benda. Svi oni su nestrpljivo čekali da svirka počne usput se braneći od dežurnih letnjih napasti.

Već oko 21:30 krenuli su prvi taktovi nama dobro poznatog zvuka ŽenaKesa i pesama koje smo već imali prilike da čujemo kao što su ,,Bez Tebe”, ,,Hajdemo u disko” i ,,Šta bi bilo”, pa čak i obrade ,,Black And White” za pokoj duše Majkla Džeksona i prikladno trenutku ,,Rokenrol u Beogradu” grupe Tajm, ali bilo je i novih pesama do sad nečuvenih. Publika je bila izuzetno raspoložena i uzbudjena zbog nastupa, neki čak toliko da nisu hteli da puste fotografe u prve redove!Ali fotografi i novinari uvek nadju način!

TREĆI ovogodišnji BECK’SPERIENCE, okupio je u petak, 28. novembra na Beogradskom sajmu preko 5.500 ljubitelja vrhunske muzike i fenomenalnog provoda uz poznata svetska imena. Adaptirana hala XII Beogradskog sajma, pokazala se kao idealno koncertno mesto, doraslo zadatku da prihvati preko 5.500 ljudi i produkcijski i vizuelno priušti neverovatan spektakl uz poznata svetska imena. Ne samo niska cena ulaznice, koja je svim zainteresovanim omogućila da svoje omiljene izvodjače vide uživo, već i sjajna produkcija, postavili su BECK’SPERIENCE medju najbolji ovogodišnji clubbing dogadjaj.

Spektakl je počeo u 21:30h nastupom Marčela, najpoznatijeg predstavnika domaće hip-hop scene. Marčelo je (bukvalno) zagrejao publiku koja je pristizala u sve većem broju uprkos nevremenu, a imali smo priliku da čujemo i nekoliko pesmama sa najnovijeg albuma Treća Strana Medalje koji bi trebalo da se pojavi početkom decembra.

Nakon njega, na scenu je stupio Afrika Bambaataa, glavni krivac za nastanak i širenje hip hop kulture u svetu. Afrika je vrteo nejveće hitove od ,,Pump Up The Jam” do ,,Milkshake”-a, a dva pomoćnika MC-a su dizali atmosferu u već prepunoj hali. Pred sam kraj nastupa koji je trajao oko sat vremena Afrika Bambaataa je i sam uzeo mikrofon u ruke i obratio se oduševljenoj publici.

Svi koji su prisustvovali ovogodišnjem Beck’sperinece-u su otišli zadovoljni i nasmejani uprkos vetru i kiši koji su se uporno trudili da taj osmeh izbrišu. Svi koji nisu prisustvovali nesumnjivo su propustili četri odlična nastupa, pozitivnu i opuštenu atmosferu kakvu možemo naći samo na festivalima ovog tipa.

Igrom sudbine i spleta srećnih okolnosti nadjoh se ja u šestom redu ispred Ališe Kiz u Areni. Više nego što sam mogla poželeti, a sve zahvaljujući nekim moćnim i uticajnim prijateljima! Naravno kao što je red u Srbiji kasnila sam na koncert, te sam žurno utrčala u polupraznu Arenu kojom je tačno od 20h kako je i bilo najavljeno (!!!) odjekivao glas Ališinog pratećeg vokala i pevača u usponu Jermaine Paul-a. Iako su mnogi želeli da izbegnu ,,neku tamo predgrupu”, ja sam znajući kakav glas poseduje ovaj dečko uhvatila sebe kako na momente kao pravi R&B/soul zaludjenik više isčekujem njegove deonice nego Ališine. Nakon što je Jermaine otpevao nekih pet pesama, na scenu je stupio DJ I-Rocc sa zadatkom da razdrma i zagreje publiku koja se već udobno smestila u svoje stolice. I uspeo je, a posebno na kraju kada je majstorski izmiksovao i ,,iskrečovao” čuvenu ,,Love Like This” od Faith Evans i Fatman Scoop-a dok je u isto vreme okretao kačket naopačke i skidao duks. Bez greške!

Pred sam nastup Ališe Kiz okrećem se oko sebe i primećujem da je Arena prepuna! Slobodnog mesta nema! Da mi je neko rekao da će neko ko se bavi tom vrstom muzike napuniti Arenu do poslednjeg mesta upustila bih se sa njim u žučnu raspravu o propasti muzike, užasnom muzicčkom ukusu koji preplavljuje Srbiju i na kraju verovatno završila na socijalnim temama kao uzroku svega. Ali ne, svi ovi ljudi su ovde zato što vole njenu muziku (ili njene obline…nebitno!). S moje leve strane sedi devojčica od nekih sedam-osam godina, meni srce puno i mislim se kako ću je za nekih deset godina zamoliti da piše za Autabout ako nastavi da sluša ovo ili bar nešto slično!

Zavesa koja je prekrivala ogroman ekran u pozadini bine pada i kreće pesma ,,Go Ahead” sa novog albuma As I Am. Energično i predano na scenu izlazi Ališa i nestrpljiva masa je najzad dobila ono po šta je došla! Iza Ališe stoji njen weapon of choice čuveni koncertni klavir, izdignut na postolju prekrivenom šljokicama koje se rotira. Sa leve i desne strane bine po jedna klavijatura. Nijedna bitnija pesma nije izostala s repertoara – hit ,,Karma” u latino aranžmanu dok je Ališa ,,pržila” na klaviru, neverovatno suptilan i savršen prelazak sa ,,A Woman’s Worth” na ,,It’s Man’s Man’s Man’s World” James Brown-a pa opet povratak na ,,A Woman’s Worth”. Tri prateća vokala koji priskaču u pomoć kada god se zvezda večeri umori i jedan od najočekivanijih momenata večeri (bar s moje strane) – Ališa i Jermaine u duetu pevaju ,,Diary”. Nakon svega dva bisa koja je publika tražila udarajući nogama o pod Arene – prvi pesma ,,No One” i drugi ,,If I Ain’t Got You”. Svetla se pale i vreme za povratak u realnost ponovo kreće da otkucava.

Ališa se nije ni jednom presvukla.

Ana Eraković

Priča da je EXIT najbolji festival na svetu vrlo brzo pada u vodu kada se samo malo baci pogled preko ograde. Madjari, podpomognuti jačim finansijama i višegodišnjim iskustvom (čitaj: festival postoji petnaest godina)

vrlo uspešno svake godine organizuju na jednom od ostrva Budimpešte – Sziget festival. Propustio sam Radiohead pre dve godine, NIN prošle godine, tako da sam se zakleo da ovaj, po mnogim zlim jezicima, znatno slabiji po line up-u, neću propustiti.

Doživljaji AutAbout-a na MAIN STAGE-u

MGMT je definitvno najslabiji bend koji je nastupao na main sceni. Nedostatak energije, totalno odsustvo ritma, neupečatljivost scenskog nastupa ostavlja ovaj mladi američki bend daleko iza svoji zemljaka koji su nastupali na ovogodišnjem festvalu. Ali očigledno je bilo da je “in” slušati MGMT. Od svih bendova koji su nastupali u 15 časova na main sceni, oni su i pored velike vrućine, imali veliki broj posetilaca. Veoma brzo se ta ekipa razbežala čim se koncert završio jer je na scenu izašo Flogging Molly. Zamislite sudar panka i irskog folka koji je prijatan za slušanje i otprilike ćete imati sliku kakvu muziku svira ekipa iz LA-a. Publika u delirijumu, iako ne zna većinu pesama ne može da prestane da skače, jer je ritam pesama nezaustavljiv. Prava muzika da muškarci pevaju u pabu dok su na odmoru od devojaka.

Nisam ljubitelj Alanis Morisette. Volim njen prvi album, i nekako sam uvek mislio da je posle toga sve rečeno, i da kao umetnik i nema više prostora za razvoj. Pribojaovao sam se i njenog nastupa, jer sam mislio da će biti bledunjava retrospektiva poslednjih par godina njene karijere. Oh kako nisam bio upravu. Alanis mi je jedno od najvećih otkrića festivala. Što svojim izvodjenjem, što izborom pesama, što prisnošću sa publikom, pokazala je da je mozda najveći ženski kantautor današnjice. Definitvno ju je vredelo videti, a ja obećavam da ću se osvrnuti i na njena dela posle Jagged Little Pill-a.

Prvo veče The Kooks su bili hedlajneri. Najhrabriji potez organizatora festivala definvno, jer momci iz Brajtona, posle dva albuma teško mogu da se takmiče po popularnosti sa Jamiroquai-em, Killers-ima, R.E.M.-om. Već posle par taktova prvog singla ,,Always Where I Need To Be” sa poslednjeg albuma, Kooksi su pokazali vrhunsku snagu i ozbiljnost za jedan tako mlad bend. Savršena svirka za sve njihove ljubitelje od početka do kraja. Veoma se lako vidi da ,uslovno rečeno manji, bendovi koji potiču sa ostrva a koji su nastupali na Sziget-u – The Cribs, The Wombats, Babyshambles – su zanat ispekli besumučno nastupajući po klubovima manjeg kapaciteta. Način na koji brzo uspostavljaju odnos sa publikom može da bude samo lekcija bendovima iz Amerike, pre svega.

Drugi dan su na main-u svi očekivali Kaiser Chiefs i Jamiroquai-a. Svi koji su slušali Kajzere u Beogradu nisu ništa propustili. Da nisu izveli jednu novu stvar, mislim da bi se i set pesama poklapao. Bez obzira čak i na blagi nedostatak snage u glasu Rikija Vilsona, Kajzeri su odlični uživo. Ipak ostaće upamćen lapsus, kada je Riki uzviknuo “Hello Bukurest!”. Nakon skakanja uz bandu iz Lidsa, očekivla nas je fanki bomba u malom pakovanju. Jay K nas je poveo niz svoju muzičku odiseju koja je uz bisove trajala sat i po, karakteristično klizeći niz pozornicu. Njihanje publike, koja je bila po mojoj slobodnoj proceni najborjnija na ovom koncertu, prekinuto je dinamičnim izvodjenjem ,,Deeper Underground”.

Sex Pistols su nastupali u petak…Šta reći, osim izuzetno bledo, slabo, jadno. Roten i bagra nisu iskoristili svoju priliku da uskoče u lokomotivu muzičkog voza kada im je bilo vreme, i odvezu ga na neko samo njima poznato mesto. Bili su sprečeni, nisu mogli ili nisu smeli, verovatno će se polemisati o tome još mnogo. Ono što je sad činjenica jeste da u želji za lovom idu od festivala do festivala i igraju na emocije onih kojima je pank predstavljao nešto više od muzike u jednom periodu života. Oni se čak i ne trude da zvuče dobro, zaboga oni su Sex Pistols, oni nikad nisu ni zvučali dobro. Smešno izgleda kada Roten želi da pljune publiku kao u dobra stara vremena, ali avaj, pluća matoraca nisu više kao nekad, tako da pljuca često zavrsi svoj let odmah uz binu, daleko od lica mlade publike, koja u iščekivanju čeka deo Rotena na sebi. The Cribs i Die Artz, koji su nešto ranije tog dana nastupali, su pokazatelji da gorenavedne secikese neće nestati bez traga, već da se njihova prvobitna energija iznova i iznova reciklira i eksploatiše, u mnogo boljem obliku nego što su oni to zamislili.

Pitao sam drugarice da li znaju kakva je Roisin Murphy uživo. Sve su u glas odogvorile :,,Odlična je! Menja garderobu barem pet puta u toku nastupa!”. Nisam mogao da se ne smejem. Bivša pevačica Moloka je nastupala u subotu, dajući nam dozu elektro popa uz pomoć pratećeg benda. Lično sam uživao u koncertu uz pivo sedeći na pristojnoj udaljenosti na travi. Svaki prilaz bini bi me verovatno razočarao, ovako Roisin meni i dalje ostaje ,,odlična muzka koja samo ide u pozadini”. Sa druge strane Serj Tankian bi trebalo da je čista suprotnost, jer je neophodno slušati ga pažljivo zbog težine tekstova. Nažalost, svi prisutni mogli su da se slože da je sve to lepo, ali da prosto nije interesnatno i upečatljivo, i verovatno organizacijski promašaj da tako kasno bude na glavnoj sceni izvodjač sa samo jednim albumom iza sebe. Ali većina posetilaca to neće pamtiti jer su pre svega došli na R.E.M, koji su bili prosto magični. Nezapostavljajući nijedan period svog stvaralaštva, Majkl i ekipa, su nam dali na poklon predivnih devedeset minuta alternativne muzike kako je oni vide u poslednjih trideset godina. Nivo intimnosti prilikom izvodjenja ,,Let Me In”, pesme posvećene Cobain-u, je ostavila mnoge bez daha. Ovaj koncert će biti upamćen kao jedini na main-u bez body-surfing-a. Svi su bili isuviše hipnotisani da bi bilo šta drugo radili osim njihanja i sporadičnog cupkanja. Dugo posle naklona benda, publici su ostale ruke u vazduhu aplaudirajući uz ritam “Man on The Moon”.

Poslednjeg dana glavne vesti u kampusu su bile: Pendulum je doživeo saobraćajnu nesreću, i sprečen je da nastupi na Sziget-u, kao i da je Pit Doerti iz Babyshambles-a došao na festival(!?, prosto nisam znao da se dovodi u pitanje). Drama koja se stvara oko jedne istrošene pojave kakva je Pit, je bila toliko velika na festivalu, da mi je poslednjeg dana već pripala muka. Vrhunac je bio kada sam načuo da jedan tinejdžer govori drugom: “I would so much like to smoke crack with Pete”. Ljudi koji su ga slušali više puta kažu za ovaj nastup da je bio odličan, jer su bili u elementu. Na mene su i dalje ostavili utisak da je to jedan izuzetno precenjen bend, gde većina ljudi bolje zna šta je Pit jeo i pio tog dana nego tekstove njegovih pesama. Doživeo sam flešforvard tokom njihovog koncerta: “Sziget za 10 godina; Libertinsi nastpaju; reunion turneja, a neko iz publike viče ” Buu, gore ste secikese od Pistolsa”.

Festival su zatvorili The Killers, bend koji je po mom mišljenju najbolje zvučao na festivalu. Ozbiljnost prilaska ovome nastupu Killersa se videla već u samoj postavci na bini koja je bila preplavljena detaljima. Vokal Brendona je toliko precizan i čist, tako da izaziva salve oduševljenja prilikom izvodjenja ,,Shadowplay”, ,,Sombody Told Me”, ,,When You Were Young” i ostalih hitova sa njihova tri izdanja. Iako sam očekivao dobru svirku, ostao sam zatečen, na kom nivou nastupaju momci koji postoje tek par godina. Nisam mogao da se otrgnem utisku da sam prisutvovao koncertu benda koji će svoju snagu i veličinu da pokaže tek godinama koje dolaze. Predivan nastup za zatvaranje izuzetno uspešnog festivala.

Goran Ojkić

Prepun je bio sinoć mali klub SKC-a, zbog koncerta, za koji se prethodnih dana tražila karta više.
Eva Braun je punu salu  odavno zaslužila. Ne samo zbog vrhunskog albuma Pop Music, ne samo zbog bezobrazne pevljivosti pesama, već i zato što su bili zid na koji smo mogli svi da oslonimo ledja i malo odmorimo od svega u onim nemirnim godinama .
Večiti tinejdžeri su opet tu na okupu. Vaske i Dolinka jedan pored dugog. Mi ih nagradjujemo aplauzom, oni nas prepoznatljivim pesmama. Pre nego što su izveli “Sada Ne Znam Gde Sam Ne Znam Šta” Vaske je pitao ” Da li je neko od vas bio na nasem unplugged koncertu ‘93?” Vidiš kako se ruke dižu, uz vrisak oduševljenja. Graju prihvata i ona polovina publike koja je jedva bila u osnovnoj školi. I oni se nadaju da će za par godina Vaske pitati “Da li je neko od vas bio na našem povratničkom koncertu u SKC-u ‘08?”, kada će i oni ponosno dizati ruke.
Grom iz vedra neba. Iznenadjenje. Niko drugi nego – Vlada Divljan. Vlada se pridružio bendu. I onda , odsvirano na jedan dva tri, posle ko zna koliko vremena, iskreno, onako kako može to Eva Braun slede “Hajde Sanjaj me, sanjaj”. Sekund pauze. Početni taktkovi jedne Vladine pesme, dovode publiku do ekstaze. Svi cupkaju uz “Ona to zna”. Pozdravljamo Divljana dok silazi sa scene.
Pesme se redjaju, svirka je duboko ušla u drugi sat, a mi uživamo uz “Jagodna Polja”, “Zmajeve”, “Lavirint”, “Sasvim Običan dan”. Sve je tu, sve je kako treba: publika svih uzrasta, od onih što samo pevaju do onih koji skaču do same tavanice SKC-a, i naravno razpoloženi bend koji kao da nikad nije ni išao na poduži zimski san. Eva je itekako budna, i prži, onako kako to samo jedan pop bend ume.
,,Aljaska”, pa bis, na kome momci priznaju ” Odsvirali smo sve što sad znamo”, ali beogradska publika ih ne pušta, zove ih na joč jedan bis. Sledi ponovo “Bečej Noću”, “Lavirnit”, i kraj. Ostaje mala žal u publici za još nekim neotpevanim hitovima. Majstori se poklanjaju publici, aplauz, hvala do sledećeg puta.

Goran Ojkić

Mladi naraštaji koji ne znaju mnogo o bendu, a voleli bi da saznaju, u obavezi su da pročitaju sledeće:

Punk bend je osnovan 2. februara 1981. godine, a danas svira u sastavu: Tusta – vokal, Sale Veruda – gitara, Bucolini – bas, Dejo – bunjevi.

Širu popularnost grupa je stekla 1987. godine pobedom na tadašnjem Omladinskom  festivalu u Subotici, u konkurenciji od oko 300 bendova. Nakon Subotice otvaraju se vrata za nastupe u Švajcarskoj, Nemačkoj, Madjarskoj i Italiji gde se dogodio poznati incident u Redjo Kalabrija, na festivalu mediteranskih zemalja. Karabinjeri su tad prekinuli izvodjenje pesme ‘Bandiera Rossa’ što je umalo izazvalo medjunarodni incident, a bend je dospeo u rubriku ‘medjunarodna politika’ mnogih dnevnih novina.

To je početak rada ove grupe bio, a gde joj je kraj, ne znam ni ja sam. Više o bendu možete pročitati na sajtu www.kudidijoti.com.

21. decembra, pulski punk bend je nastupio u velikoj sali SKC-a, sa velikom dozom entuzijazma i energije. Kakva su bila očekivanja od njihovog gostovanja, videlo se na licima pankera mlade i stare godišnje dobi, dok su sa osmehom na licu i većinom, pijanih, poluotvorenih očiju naglas pevali pesmice dragog im benda. Moja malenkost, po običaju, barem kada je u pitanju mala kiša ili mraz, pa je ceo grad u zastoju, uleće u poslednjem trenutku u prostorije kluba, i nošen pravim vetrom u ledja (nenormalna promaja u prizemlju), vadi fotoaparat i počinje da ‘snima’ situaciju. Primećujem da je sala bila dosta popunjena, ali iskreno, ne po mojim predskazanjima. Raduje da je većina ljudi uopšte imala da da 800 dinara, plus obaveznih 200, makar za jedno pivo i  kartu noćnog prevoza.

Oko 22:30 h, na binu izlaze vedri, odličnog raspoloženja: gitarista, bubnjar i vokalni izvodjač  (ne spominjem imena, umesto njih koristim muzičku terminologiju). Izašao bi i basista, ali ako imamo u vidu da je taj čikica elegantno popunjen, onda mu nije zameriti.

Iznad izvodjača prostiru se snopovi zelenog, crvenog i žutog svetla. U samom krugu ispred bine, već počinju ‘šutke’, pada se u trans, medjusobno se poliva pivom. Tusta skakuće kao Pipi Duga Čarapa, što svakako nije uvredljivo komentarisanje sa moje strane, već vrlo pohvalno! Sale i on prednjače u ‘paljenju’ publike, pokušavaju da otvorenim dijalogom podignu atmosferu, koja je u ponekim trenucima ličila na onu u pozorištu. Konstatuju  i sami muzičari da su možda dosadili publici, jer im je ovo drugi put ove godine da posećuju Beograd. Ipak, pitanje Verude, upućenog publici, malo podiže ‘atmosferu’. Ono je dva puta otprilike glasilo ovako (izuzećete one tri tačkice i dodati slova po izboru): ‘Je l’ jeb… vi nešto? Ja slabo.’ Publika se tu i tamo drala i potvrdno klimala glavom, zbog čega sam dobio utisak da se nalazim medju sve samim…uspešnim ljubavnicima.

Repertoar pesama je bio u stilu: hit do hita. Ali, zaista, to je istina. Retko za koju pesmu ovog sastava se može reći da nije bila poznata ili da ljudi koji su došli na koncert nisu znali njene reči. Od pesama sa političkom pozadinom – ‘Hočemo cenzuru’, ‘Mi smo ovdje samo zbog para’, ‘Fuck the system’, ‘We salute you’, ‘ Jebem ti rat’, ‘Sirotinja uvek najebe’ i ostalih, te noći jakim glasom Tuste izrečene, sve pesme su u glavama fanova preko million puta odslušane. Interesantno da se čuo i poneki zvižduk i negodovanje, ali mislim, da je to sve u senci dobrog provoda i zabave, pa nije ni čudno što je bend izašao i na polučasovni bis. A onda pesme moje ljubavne mladosti – ‘O’ BELLA CIAO’, ‘Kad sunce opet zadje’, ‘Pisma o Marinu, Mari i moru’. Sve je to na kraju, svesno pretpostavljam, dovelo do toga da su sa poslednjim zvukom gitare, posetioci tražili još muzičkog sadržaja, željni dobrog zvuka. Ipak, SKC ima pravilo da završava svoje koncerte do 24 h, tako da je bend, hteo – ne hteo, morao da završi svoj nastup.

Zaključak. Mislim da je ozvučenje bilo dobro, da se pivo, iako ne baš nešto posebno dobro do druge, treće ispijene čaše (posle je svejedno kakvo je) dosta dobro prodavalo, i da su članovi ‘Kud Idijota’ bili na nivou zadatka. Ipak, ostaje mi i da bendu dam mali savet: ‘Sjajni ste momci, stvarno! Beograd vas voli i uvek je spreman za dobar provod sa vama,ali… Nemojte nam doći ove godine, sačekajte još barem 2008.’

Karata prodato: 829 (rekao mi jedan tip sumnjivog izgleda, dok je drugi ‘toplotom’ mu ozarenog oka,  inače jedno od dva  koje je mogao da otvori u potpunosti, odrično odmahnuo glavom na moje interesovanje, nagoveštavajući mi da je broj prodatih karata poslovna tajna).

Radoja

SKC, Velika sala
11.12.2007. u 20 časova

Švedski metal bend Therion je drugi put u toku ove godine posetio našu prestonicu povodom dvadesetogodišnjice svog postojanja, na sopstvenu inicijativu. Retko koji metal bend, nažalost, može u ovako kratkom roku da napuni SKC (koliko god on bio mali). Therion je u tome uspeo. Verovatno je tome doprineo njihov sjajan nastup u februaru ove godine, kao i najava da će bend svirati preko dva sata, dovesti goste i svirati CEO Theli album.
Koncert je otvorio nemački gothic/doom metal sastav The Vision Bleak, koji nije naišao na najbolji prijem publike. Njihov nastup je trajao svega oko pola sata. Njega su okarakterisale jednolične pesme (izdvojila se jedino numera ,,Kutulu”, koja izazvala burnije reakcije publike), specifičan vokal koji se na momente slabije čuo i prilično mrtvilo u većem delu publike. Nakon manje pauze, na binu je izašao i Therion. Nisam znao šta mogu da očekujem nakon prošlog koncerta. Ponovo su me iznenadili, ovaj put na proširenoj bini i u nešto izmenjenom sastavu. Ovaj put su nastupili sa tri vokala, izostala je Katarina Lilja, a Lori Lewis je time dobila više prostora da pokaže svoje glasovne sposobnosti. Dodatni, četvrti, gostujući vokal na nekim pesmama je bio Piotr Wawrzeniuk bivši član benda, koji je po komentarima u publici bio i vokal večeri, mada je delovao malo smoreno i povučeno. Po mom mišljenju Snowy Shaw je neprevazidjen (ipak je bio član King Diamond-a ). Bio je prisutan i klavijaturista tako da je korišćenje matrica svedeno na minimum. U pojedinim momentima na bini je bilo više od 10 ljudi, uključujući i trbušnu plesačicu.

Scenografija, kostimi i scenski nastup – totalno drugačiji nego u februaru. U pozadini platno na kome je oslikan enterijer gotičke crkve, ispred njega sa jedne strane orgulje sa sve cevima i klavijature sa detaljima poput lobanja, sveća i slično, a sa druge strane set bubnjeva, izmedju nekoliko mikrofona, na najisturenijem delu bine dve maskirane i lancima vezane devojke činiše scenografiju. Zanimljiva je bila i pojava trbušne plesačice u pojedinim pesmama. Koreografija i scenski nastup na većem nivou nego u februaru, a komunikacija sa publikom je bila više nego dobra. Pozitivno iznenadjenje je bilo čestitanje rodjendana roudiju, koga su na “prevaru” izveli na binu i otpevali mu rodjendansku pesmicu uz podršku publike.
Što se tiče samih pesama ne treba trošiti suviše reči. Bend je zvučao savršeno, skladno, moćno, stvarajući sliku metal opere uz prateću koreografiju i scenografiju i četiri odlična vokala. Svirali su više od dva i po sata i delovali su kao da u tome uživaju (nisu naprosto odradili tezgu). Svidelo se i mojoj ženi koja ne sluša Therion, a ni metal . Nastup su započeli pesmom Rise Of Sodom And Gomorrah i zatim su usledili hitovi sa ranijih albuma uz Wisdom And The Cage sa poslednjeg, akustično izvodjenje Lemuria-e i novi, treći, nastavak Kali Yuga-e. Nakon desetominutne pauze, izveli su ceo Theli album od A do Š i nakon toga još dve numere. Poslednja pesma za veče je bila Summernight City.
A publika? Pa, recimo samo da je i nakon više od dva i po sata svirke skandirala ime benda i pozdravljala ga velikim aplauzom tražeći još.

Aleksandar Sajdl