Amy ili volite ili mrzite, sredine i ravnodušnosti nema! (Ovo je trenutak kada ja obično čitajući druge članke sa gore navedenom kliše rečenicom zastanem
da se prisetim da li sam ravnodušna prema dotičnoj osobi!) (Ne)namerni ekcesi koje Amy i njen muž izazivaju iz dana u dan i čime pune stranice tabloida, čak više od jednako notornih Pete Doherty-ja (sa kojim se planira saradnja) i izabranice mu Kate Moss, su manje bitan deo priče o ovoj gospodji(ci). Amy ima 24 godine i već dva izvrsna albuma iza sebe, te voleli je ili ne, talenat i kvalitet joj ne možete osporiti!
Odrastala je uz oca muzičara i neprestano preslušavala jazz ploče koje je imala u kući, a naročito se divila izvodjačima poput Billie Holiday i Sarah Vaughan, što je bilo veoma neobično za devojčicu njenih godina. Od momenta kada sam čula njenu pesmu „In My Bed“, koja koristi sempl iz NaS-ove „Made You Look“, na radiju misleći da je u pitanju neka krupna
Afro-amerikanka, bilo mi je jasno da ona nije samo još jedna u moru drugih nalickanih i vrckavih pevačica koje nemaju da ponude ništa osim lepo oblikovanog tela (čime, to je sad nevažno) i skupih spotova. Ali tada je bilo nemoguće saznati bilo šta o ovoj devojci.
Prvi album Frank iz 2003. godine je prošao krajnje nezapaženo na muzičkoj sceni van Velike Britanije, potpuno nezasluženo. Na njemu je radilo daleko manje izvikanih producenata (jedini poznatiji je Saalam Remi), a Amy je vodila glavnu reč u pisanju svake pesme i po meni je neuporedivo bolji. U to vreme njena poročna strana ličnosti još uvek nije bila poznata javnosti pa samim tim i nije dobila veliki publicitet. Drugi album Back To Black je producirao Mark Ronson i dosta je komercijalniji od prethodnog. Superpopularni producent, jedinstveni retro pin-up stil oblačenja i šminkanja, atipične tetovaže i skandali su učinili da Amy zavlada muzičkom scenom. „Rehab“ već možete čuti apsolutno svuda i postala je zabava za široke narodne mase tj. narodnjak!
Razlog zbog kog me Amy toliko oduševljava je taj što ni jedna pevačica na savremenoj sceni ne ume da prenese emociju slušaocima tako dobro kao ona. Oko ovoga će se verovatno pre žene složiti sa mnom. Momenti samodestrukcije, depresije, loše veze iz kojih ne možemo da se iskobeljamo, odlaženje i vraćanje, raskidi i pomirenja, prevare, …Ni kod koga sve ovo ne zvuči tako ubedljivo i stvarno kao kod Amy! Njene pesme uglavnom nemaju veselu tematiku, pričaju o lošim stranama ljubavi, problemima i ne možete da se ne zapitate da li je moguće da je ova mlada devojka toliko patila? Savršen soundtrack za slomljeno srce, propalu vezu, trenutke preispitivanja i mračnih misli! Ioanko vam neće biti bolje, pa zašto se ne biste kompletirali ovakvom muzikom? Čak i pesme koje bi navodno trebalo da budu vesele zvuče ironično i teško. Amy je svojim stavom i ponašanjem sušta suprotnost svojoj UK neobluz koleginici Corrine Bailey Rae, koja peva o sličnim stvarima, ali daleko nežnije i suptilnije. Dok vam Corrine večno ostaje u sećanju kao devojčurak koji veselo skakuće u spotu za pesmu „Put Your Records On“, od Amy jednostavno zazirete već posle prvog slušanja pesama kao što je „Take The Box“. Isprozivani su svi – nesposobni muškarci, sposobni ali bezobrazni muškarci, ledeni kraljevi i kraljice, sponzoruše – ona ne štedi nikoga, čak ni sebe.
Smatram da bi svaka devojka trebalo da ima oba albuma Amy Winehouse u svojoj kolekciji i oni se odnedavno mogu naći i u našim nesrećno opskrbljenim muzičkim prodavnicama. Ne verujem da postoji neka devojka koja se neće pronaći bar u jednoj pesmi!
Ana Eraković
